Ispovjest čuvana 70 godina. Ko je ubio Doktora Mladena Stojanovića, po n...

206.152 прегледа Премијера: 26. 11. 2024. Dokumentarna priča donosi ispovjet staru sedam decenija o danima kada je ubijen doktor Mladen Stojanović u selu Jošavka, opština Čelinac, blizu Banjaluke. Sagovornik priča sve šta je čuo od čovjeka u čijoj je kući liječen doktor Mladen nakon ranajavanja i iz koje je izveden na likvidaciju. Kaže da je došlo vrijeme da ispriča tajnu koju je decenijama čuvao u sebi iz straha da je ispriča bilo kome. Kaže da je bilo zabranjeno pričati o tome!

dr Sanja Klisarić -- PAMTITE ŠTA SAM REKLA -- 29. MART -- MERIĆE SE VREM...

Znakovi da vas Netko Blizak Potajno Mrzi | Carl Jung

241.097 прегледа 14. 2. 2025. #mudremisli Jeste li se ikada zapitali skrivaju li se iza osmijeha osobe kojoj vjerujete skriveni osjećaji mržnje? U ovom videu istražujemo 7 znakova koji ukazuju na to da vas netko blizak potajno mrzi – od sarkazma i prijezira, preko suptilne sabotaže, tihog natjecanja i prividne ljubaznosti, do načina na koje se manifestira njega i kontrola, kritike i ogovaranja, ogorčenost prema vašem uspjehu te skrivenih detalja. Kroz primjere iz stvarnog života i inspirativne citate Carla Junga, razotkrivamo tamnu stranu međuljudskih odnosa i objašnjavamo kako prepoznati i zaštititi se od manipulacija. Jung nas podsjeća: “Sve što nas iritira kod drugih može nas dovesti do razumijevanja nas samih.” Saznajte kako njegovi uvidi mogu pomoći u otkrivanju onih koji projektiraju vlastite nesigurnosti na vas. Pridružite nam se u ovom dubokom istraživanju psihologije skrivenih emocija i naučite kako postaviti zdrave granice u odnosima. Ako vam se sviđa sadržaj, lajkajte video, komentirajte svoja iskustva i pretplatite se na kanal za više uvida u ljudsku psihu! 

Snimili smo napuštena sela, otkrili porijeklo Vučića, prazne škole a det...

391.211 прегледа 21. 3. 2024. Zanimljive priče Raif Ćosić je avanturista koji voli prirodu a sa njim smo odlučili posjetiti napuštena sela u Donjem Vakufu. Nažalost, prizor je bio više nego neočekivan, pusta sela gdje se nije mogao sresti nijedan čovjek ali niti životinja. Ono što je posebno tužno jesu dvije napuštene škole koje nisu odoljele zubu vremena i koje se urušavaju. Pored škola tu su i napuštena groblja i mnogo toga. Raif je ponio i svoj detektor metala sa kojim smo pronašli zanimljive stvari. Pogledajte više u reportaži YouTube kanala Srednja Bosna Danas.

Šumadinka Suzana poručila Vučiću Bosancu: Nisu naši preci ginuli da bi t...

КОГНИТИВНО ОРУЖЈЕ У СРБИЈИ! (28. фебруар 2025.)

ДЕНЗИТЕТ5

dr Duško Kuzović -- PRED VAŠIM OČIMA ĆE SE UPRAVO ODIGRATI RASTAKANJE DR...

1. 3. 2025. ✪ Прво чланови 26. фебруар 2025. Profa Podcast Pazite ovo, mi u Srbiji imamo oko 4.500 stranih agenata, pa to su ljudi u institucijama i na ključnim mestima iz kojih se projektuje budućnost naše zajednice. Pazite ovo, mi u Srbiji imamo oko 4.500 stranih agenata, pa to su ljudi u institucijama i na ključnim mestima iz kojih se projektuje budućnost naše zajednice. Svako ko vas pita - gde vam je lider, taj u stvari radi za bezbednosno informativnu agenciju, jer kad bezbednosna agencija sazna ko je organizator protesta, ko je vodja pokreta, šta uradi, uhvati njega za vrat i rastura pokret. Ne smemo imati jednog vodju i moramo prestati da se medjusobno delimo. A cela ta priča oko veštačke inteligencije mi izgleda kao jedan novi kovid projekat. Više o ovome u intervjuu sa dr Duškom Kuzovićem na yt kanalu Profa Podcast.

Πέρδικα - Αδελφότητα Αετόπετρας Δωδώνης Ηπείρου

Јаребица Из календара нашег Братства за 2025. годину на тему „Уметност живота у Етопетри“, посвећена играма народа Етопетра. Етопетра, наше мало погранично село, за нас је цео свет на начин који они око нас често не разумеју. Али за нас је то наша суштина, то је Бесконачна земља која обележава наше корене, која је записана... у нашем ДНК. То су године наше невиности, наших бескрајних лета, наше адолесценције, наше зрелости. . . То је наша игра, наша песма, наш плес. Нико од нас није учио плесне кораке од професионалних наставника. Наши родитељи и баке и деке били су нам учитељи, старија деца на које смо желели да се угледамо и да им се придруже. Стидљиво смо ухваћени на крају плеса како посматрамо кораке одраслих и учимо ритуални корак. И баш тако, док је једна рука хватала другу у плесном кругу, колективно осећање је постало лично искуство, а аутентични музички идиом места плодно и креативно преточен у патриотску етопетску свест. Кроз плесни корак и песму родно место је уписано у нама. Учешће у духу Епира кроз звуке кларинета и иницирање у спор

Учешће у духу Епира кроз звуке кларинета и иницирање у спори, дуготрајни корак, ритуал попут плеса античке трагедије, усадио је у нас љубав према месту и традицији. У нашим играма сусрели смо се са урбаним сјајем Јањине, достојанственим звуком Загорија, јединственим музичким идиомом Конице, живахним ритмом Теспротије, поносном мецовитиком Влачиком, разноликим звуком из „зигија“ Жице и тешким, ужним – грубим звуком Понити – грубим. Одрастајући, овај ритам је дефинисао – могли бисмо рећи – естетику нашег укуса. Аутентичан звук Погониса на нашем фестивалу, у нашем певању, у нашој игри, сигнализирао је и потврдио наш континуитет. У статичном кораку прве плесачице крио се и јесте сав динамизам наше колективне душе, а плес више није само покрет, он постаје ментално искуство и добија духовну димензију, која нас везује за вековну традицију, за наше корене, за наше претке, за наше место. Ове плесове Етопетријске групе су плесале сваки пут до краја гозбе у зору, стварајући успомене и доживотне везе које су нас спајале јаким везама међу нама. Наше песме, наше игре, наше групе и пријатељи, наше место... Уметност живота у Етопетри.

Ko su Malteški vitezovi - Istorija u 15 minuta

67.824 прегледа 4. 3. 2023. Malteški vitezovi, rimokatolički viteški i verski red zvanično se bavi humanitarnim radom. Mnogi ih međutim smatraju za udarnu pesnicu Vatikana. U ovoj emisiji govorimo kakva je njihova veza sa Karađorđevićima i Crnom Gorom.

 

СКРИВЕНА, НЕПОЗНАТА, ДРУГАЧИЈА СРБИЈА

 

 Су ТАНАСКОВИЋ оставила коментар на "НЕПОЗНАТА СРБИЈА"

10. 7. 2018.

 

Непозната Србија? То је скривена Србија, скривена с разлогом вишег циља, да не би доспела у искушење да буде запрљана. Понекад чувамо од очију других оно што нам је драгоцено, јер у природи човека је да све што види лепо, одмах му очи искоче и добије неодољиву жељу да то приграби за себе, да отме од других, од природе, па чак и од саме Лепоте. И кад би могао, човек би све то прождрао, кријући се да га други не виде, а кад га обузме осећај сопстевног "поноса и величине", онда сваки срам бива прекривен одећом лажног гламура, самозадовољства, саможивости, и само... само... само ЈА. Пред другим светом испољити се, па није важно ни како. То ЈА је место где нема других људи, нема ни птица, гусеница, ни мрава, нема шума ни ливада, река, ни океана, нема природе, нема Бога...

Како открити тај срам испод наслага самољубивости? Зар није у томе лек за видање рана унутрашњег срца Србије, њене суштинске вредности коју чине људи?!? Природа нам је већ дата за џаба. Ни то не видимо, а још мање осећамо. Па како онда осетити човека и скривеног Бога у њему? Тај Величанствени и Премудри се скрио од људи да би осетили шта значи чежња за вољењем. Из те чежње израња онај осећај стида спопственог вида рита и дроња у које смо се обукли. Тако отрцани шетамо овим светом у безнађу, слепи и глуви за све оно што се заиста дешава. Па чак, иако сагледамо ствари, не вреди и једну реч изустити, јер свака би дошла из прљаве посуде нашег дијапазона знања којим само мислимо да владамо. Објаснити Лепоту није лако, можда је и немогуће, а камоли реч лепоте пустити из себе. Види, пишем речи, а питам се ко ли то из мене проговара? Нисам Ја. Моје Ја би само ћутало и патило што нема довољно дубине да изрази лепоту тог скривеног, која и није са овога света, која нема речи овога света, нити појавни облик који може да се објасни, а камоли расцвета у хиљаде боја и утисака...

И та фотографија натруле крушке само ми буди осећај како смо ми овде случајни пролазници са малом мисијом, али великим срцем које никада нећемо моћи открити. И та крушка носи лепоту идеје рађања новог бића кад опадне, неће нестати само ће је земљица пригрлити, и помоћи да испод тог стабла на пролеће процвета прва љубичица.

Како скинути те крпе, и обући нове одоре достојне те прве љубичице? То је наш задатак. Величина у нама признаје колико смо мали над том идејом ницања мале љубичице. Мали над природом која скрива од нас своје законитости и изнова нас, изнова збуњује и у исти мах очарава.
Пре неко вече сам мислила на тебе, Мирославе, чак започела да пишем неко кратко писамце, али ме речи нису хтеле. Седим поред отвореног прозора и слушам како киша лије. Влага клизи низ ову тастатуру, добују удари прстију и ритму пљуска, не знам ни шта пишем, није ни важно... нека... Можда нека сила тера и мене на ово чињење. Још нисам дошла ни близу нечињења, где лепота извире. Понекад чезнем да попијем са тог извора.

Биће унутар света је најосетљивија тачка, мало, као зрно које тражи нађубрену земљу, и ову кишу, да га натопи милошћу Божијем, не би ли почело да расте и развија се... неизбежна је трулеж због црва и ђубрива за плодно тле... оно што заиста остаје, остаје заувек кривено пред очима света. срце нема очи, оно је посебан орган унутрашњег вида које је широко и дубоко и несазнатљиво као васиона...

Поздрав пријатељу
Су*   

 

 

 

 

 

 

 

 

___

*  Видети Ко Бога те молим-Пиши!