ПРЕЛИВ | ПРИКЉУЧЕНИЈА | РЕФУЗ СУЗ
субота, 25. фебруар 2017.
недеља, 22. јануар 2017.
петак, 25. новембар 2016.
Ко је Генадиј Лопирјев?
Руски генерал задужен за Путинову безбедност ухапшен због мита!
ФоНет | 25. новембар 2016. 18:42 | Генадиј Лопирев из руске Федералне службе за заштиту (ФСО) примио мито од неколико компанија којима је нудио заштиту приликом конкурисања за државне уговоре о ремонту и изградњи
МОСКВА - Генерал Генадиј Лопирев из руске Федералне службе за заштиту (ФСО), која је задужена је за заштиту личне безбедности руског председника Владимира Путина и других руских званичника, ухапшен је у петак због сумње да је примао мито, саопштила је портпаролка Истражног комитета Русије Светлана Петренко.
Према речима Светлане Петренко, истрагом је утврђено да је Лопирев примио мито од неколико компанија којима је нудио заштиту приликом конкурисања за државне уговоре о ремонту и изградњи, преноси Спутњик.
Петренко је додала да је Лопирев ухапшен и да му је прочитана оптужница. Генерала су превезли у 94. Гарнизонски војни суд
ФоНет | 25. новембар 2016. 18:42 | Генадиј Лопирев из руске Федералне службе за заштиту (ФСО) примио мито од неколико компанија којима је нудио заштиту приликом конкурисања за државне уговоре о ремонту и изградњи
Фото Танјуг, АП
Петренко је додала да је Лопирев ухапшен и да му је прочитана оптужница. Генерала су превезли у 94. Гарнизонски војни суд
понедељак, 5. септембар 2016.
Почетак одмотавања ланца тоталне шпијунаже на Балкану
У Србији сваког трена активно 150 шпијуна / В. Радуловић - Р. Драговић | 04. септембар 2016. 18:01 | Хапшење хрватског агента само је део приче о сталном деловању страних обавештајаца у нашој земљи
СРОДНЕ ВЕСТИ
СРОДНЕ ВЕСТИ
У СРБИЈИ у овом тренутку "оперише" између 100 и 150 агената, који за потребе својих земаља свакодневно, јавно или тајно, прикупљају информације! Од 20 најјачих обавештајних агенција, колико их је активно у нашој земљи, "најагилније" су свакако немачка (БНД), енглеска (МИ 6), као и агенција Сједињених Америчких Држава (ЦИА), али је све више оних са Блиског истока, из Ирана и Турске, али и са територије Космета. Овако, за "Новости" после хапшења Чеде Чоловића (57), пензионисаног официра ВСК који је у нашој земљи шпијунирао за Хрвате, говоре искусни српски обавештајци. Према њиховим оценама, у Србији, поред Хрвата, посебно "истражују" и Словенци и Босанци.
Некадашњи цивилни и војни безбедњаци, процењују да би хватање агента хрватске обавештајне службе могао да буде почетак одмотавања ланца тоталне шпијунаже на Балкану, али и да Чоловић својим деловањем није могао да угрози систем безбедности Србије, с обзиром на то да он очигледно није имао приступ информацијама о виталним интересима наше земље.
- Хрватске агенте у Србији тренутно свакако занима војна вежба српских и руских снага, која би требало ускоро да се одржи на локацији близу Хрватске - каже за наш лист Божидар Спасић, бивши оперативац Државне безбедности - Шпијуни из земаља насталих распадом бивше СФРЈ, пре свих Хрватске, БиХ и Словеније, у свакодневном су контакту са својим обавештајним службама. Ради се о људима који су некада живели на територијама ових земаља
среда, 24. август 2016.
Злато Србије
РАСПРОДАТО ЗЛАТО СРБИЈЕ: Ко је продао 22 тоне и где је новац?! / С. МОРАВЧЕВИЋ | 23. август 2016. 22:02 | Коментара: 5 / Српска власт је 2001. купцима понудила огромне количине златних полуга, чији се траг тада губи. У Швајцарској чувано 17.000 килограма, а 5.000 килограма у Трезору НБЈ
НЕКАДАШЊИ ГУВЕРНЕР ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ МЛАЂАН ДИНКИЋ: НЕ ЗНАМ О ЧЕМУ СЕ РАДИ
СВИ подаци о кретању девизних резерви Народне банке који укључују и злато као саставни део су потпуно јавни и објављују се на месечном нивоу. Не постоје никакве тајне нити мистерије у вези са тим.
РАСПРОДАТО ЗЛАТО СРБИЈЕ: Ко је продао 22 тоне и где је новац?!
СРБИЈА је 2001. године распродала своје злато! У наследство нам је од бивше СФРЈ остало готово 17 тона злата, а у Трезору НБЈ смо имали још пет тона. Све полуге је нова демократка власт “утопила”. Судбина новца од тог злата ни дан-данас није позната, а НБС тврди да надлежне службе раде на разоткривању путева овог новца.
У периоду од 2000. до 2012. у Србију је ушло 30,4 милијарде евра из иностранства, а од тога су девизне резерве увећане за 9,8 милијарди евра. Треба додати и аранжмане са Међународни монетарним фондом. Због тога се поставља питање зашто је распродато злато ако је земља имала толики прилив девиза.
- У сукцесији је од 46,1 тоне злата СФРЈ, СРЈ припало око 16,8 тона, које је продато у периоду 2001-2002. - кажу, за “Новости”, У Народној банци Србије. - До момента деблокаде финансијских средстава СФРЈ на рачуну код Банке за међународно поравнање (БИС) у Базелу су се налазиле златне полуге бивше државе, којом је пре блокаде управљала Народна банка Југославије. Она је, независно од злата које се водило на рачуну у Швајцарској, у другој половини 2001. из наше земље, такође, изнела око пет тона злата ради његове дораде, које је након тога продала на међународном тржишту. Детаље ових трансакција НБС не може у овом тренутку да саопштава.
Иако је Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, недавно рекла да се не зна где је нестало 46,1 тона златних полуга СФРЈ, познато је једно - подељене су и продате. Данас је у Базелу само једна тона. Велика је енигма, међутим, шта је учињено са новцем од злата. Међу бившим републикама раздељено је, сукцесијом, 2001. и 8,5 тона монетарног племенитог метала које се у тренутку распада налазило у Београду. Србији и Црној Гори припало је око 40 одсто.
БУРНА ИСТОРИЈА ЗЛАТНЕ полуге из некадашњих трезора Народне банке Краљевине Југославије имале су изузетно бурну историју, баш као и наша држава. У трезорима пре Другог светског рата било је готово 85 тона злата. Добар део је продат током рата и у време Информбироа. Од 41,6 тона, колико је било у САД, узето нам је 15,6 тона за оружје, возила, авионе, храну... Године 1978. године купили смо од Борског рудника 10 тона злата. Тако се 47 тона златних резерви бивше нам заједничке државе затекло у Базелу у тренутку када је 1992. године Савет безбедности УН прогласио ембарго Србији и Црног Гори, до постизања решења о подели имовине бивше СФРЈ.
- Према подацима за крај јула 2016. године, Народна банка Србије је располагала са око 18,5 тона злата, што укупно чини око 7,5 одсто девизних резерви - кажу у НБС. - Од тога се око једне тоне налази на рачуну НБС у иностранству, односно у Банци за међународна поравнања (БИС) у Базелу. То је стање од 2006. када је Црној Гори “исплаћен” припадајући део од 1,2 тоне по Споразуму о сукцесији.
Остатак девизних резерви у злату чува се у трезорима НБС. Фотографисање овог блага, као ни изношење додатних детаља о локацији, из безбедносних разлога није могуће.
Прве југословенске монетарне резерве у полугама потичу од злата које је Привилегована народна банка Краљевине Србије стекла оснивањем, 2. јула 1884, као приватно акционарско друштво. То благо унели смо у заједничку државу и тако га, великим делом - изгубили.
Савезна Република Југославија је била приморана да пристане и на деобу монетарног злата. Власт је по хитном поступку пристала на развод, односно сукцесију, у америчком стилу: све што смо у брак унели заједничко је и тако га и делимо по растанку.
Злато које је унела Привилегована народна банка Краљевине Србије у нову Народну банку Краљевине СХС по основу уплаћеног капитала и подлоге (21 тона злата), као и злато произведено у рудницима у Србији (око 53,5 тона), знатно је премашивало количину која је била блокирана код БИС-а у Базелу. Упркос томе, међутим, после октобарских промена, надлежни су тврдили да у Базелу “нема српског злата са српским жигом”.
ЕВРОПСКЕ БАНКЕУ предвечерје званичног ступања на снагу Споразума о сукцесији бивше СФРЈ, некадашње југословенске републике постигле су споразум о расподели монетарног злата Народне банке Југославије у европским банкама. Вредност подељених 8,5 тона злата била је, како је саопштено, око 107 милиона долара. Злато је било чувано и у банци Креди свис у Цириху и у Француској централној банци у Паризу, а договорена је и расподела злата НБЈ, која је била у поседу Комисије за злато Француске, Велике Британије и САД.
НЕКАДАШЊИ ГУВЕРНЕР ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ МЛАЂАН ДИНКИЋ: НЕ ЗНАМ О ЧЕМУ СЕ РАДИ
СВИ подаци о кретању девизних резерви Народне банке који укључују и злато као саставни део су потпуно јавни и објављују се на месечном нивоу. Не постоје никакве тајне нити мистерије у вези са тим.
У доба када сам био гувернер објављивали смо сваког месеца податке о кретању златних резерви као и све остале податке у вези са монетарном политиком.
Ово за “Новости”, коментаришући наводе Централе банке о продаји златних полуга, каже некадашњи гувернер НБС Млађан Динкић, указујући да су за време његовог трогодишњег гувернерског мандата девизне резерве НБС увећане скоро десет пута.
- Сви ти подаци лако се могу пронађи у билтенима НБС. А новинари су их и добијали на конференцијама за штампу. Сећам се да је када сам постао гувернер Србија имала свега око 360 милиона долара у девизним резервама. До краја мог мандата девизне резерве које укључују и злато повећане су десетоструко на 3,3 милијарде долара - каже Динкић. - А ову, последњу причу о злату из Базела не разумем и заиста не знам о чему се ради.
субота, 20. август 2016.
Mосковски генерали за сваки случај упозоравају Букурешт...
Руси окрећу ракете ка Румунији / Бранко ВЛАХОВИЋ | 20. август 2016. 07:30 | Москва не верује да ће САД преселити своје А-бомбе у Девеселу, али упозоравају Букурешт. Експерти претпостављају да ће Американци атомско наоружање вратити кући
.jpg)
_144x86.jpg)
МОСКВА
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“
ИАКО већина руских војних експерата сматра да Американци неће преселити своје атомске бомбе из Турске у Румунију, московски генерали за сваки случај упозоравају Букурешт шта би све могло да се догоди ако 50 опасних авионских Б-61 стигне у некадашњу базу Варшавског блока Девеселу коју су Совјети направили 1952. године.
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“
ИАКО већина руских војних експерата сматра да Американци неће преселити своје атомске бомбе из Турске у Румунију, московски генерали за сваки случај упозоравају Букурешт шта би све могло да се догоди ако 50 опасних авионских Б-61 стигне у некадашњу базу Варшавског блока Девеселу коју су Совјети направили 1952. године.
И после демантија Министарства спољних послова Румуније у којем се тврди да није тачна вест белгијског интернет-портала да ће Американци пребацити из Турске 50 атомских бомби у базу у Девеселу руски генерали објашњавају шта би се све могло догодити и какве би биле последице.
Генерал-лајтнант Валериј Запаренко, заменик начелника Главне оперативне управе Генералштаба Русије каже да у Букурешту морају да знају да ће, ако удоме америчке атомске бомбе, Румунија бити на приоритетној листи циљева руских стратешких атомских снага. У случају да стварно пребаце у Румунију америчке бомбе Б-61, Русија ће аутоматски ојачати своје снаге на југозападном стратешком правцу. Тада би Русија на Крим пребацила бомбардере ТУ-22М3.
Није спорно да због политичке ситуације у Турској може да се догоди да неко покуша да украде то опасно оружје из добро чуване базе Инџирлик која је удаљена од сиријске границе свега 130 километара.
Већина руских експерата сматра да ће Вашингтон највероватније то опасно оружје вратити кући. Засад о том пресељењу ћуте и Турци и Американци.
Академик Алексеј Арбатов, руководилац Центра међународне безбедности Института светске економије и међународних односа, подсећа да је Турска члан НАТО од 1952. године и да се атомске бомбе тамо налазе од почетка шездесетих.
.jpg)
- На територији Турске се налазе атомске бомбе, али Турска нема авионе који би их могли бацити на противничку територију. Пребацивање атомских бомби у Румунију била би велика међународна провокација која би продубила ионако лоше односе САД и Русије. Због тога сумњам да ће до тога доћи - уверен је Арбатов. - Да би се то учинило, морају да се обезбеде посебна складишта, да се доведу јединице које ће их чувати, организовати систем ПВО... Осим тога, румунском руководству нису потребни проблеми са Русијом. Ако и буду пребацивали из Турске атомске бомбе, Американци ће их вратити кући као што су пре тога учинили у Грчкој и Великој Британији.
Водећи научни сарадник Института за проблеме међународне безбедности РАН Алексеј Фененко каже да је разумљиво што Букурешт не жели америчке атомске бомбе, јер и тако има компликоване односе са суседном Мађарском и Бугарском. Мађари имају старе територијалне претензије ка Румунији. Лоши односи са Москвом су због Молдавије и Придњестровља. Осим тога Русија јача своје снаге на Криму.
СВАЂА ДОБРА ЗА РУСЕ
НАЈУГЛЕДНИЈИ руски геополитичар, пензионисани генерал-пуковник Леонид Ивашов објашњава да то што се говори о пресељењу А-бомби из Инџирлика показује да Вашингтон више не сматра Турску поузданим савезником.
- Румунија је данас најпопустљивија у Европи према Американцима.Сложили су се да се пребаци амерички ПРО у Девеселу који полако постаје једна од највећих база усмерена против Русије - каже Ивашов.
Он додаје да је хлађење односа Анкаре и Брисела, односно Вашингтона, за Русију добро јер Турска има другу по величини армију у НАТО. И Ивашов истиче да ће, ако буду пребачене атомске бомбе у Румунију, руске ракете бити усмерене ка тој земљи.
|
Алексеј Фененко сматра да ће Американци и даље притискати Румуне који су се још 2011. сагласили да имају на својој територији комплекс ПРО и тако су дали зелено светло Вашингтону да тамо могу да довезу било које оружје. Уосталом, амерички потпредседник Џо Бајден је рекао 2014. да ће одговор Вашингтона на развој војне инфраструктуре на Криму бити у Румунији.
Пензионисани пуковник Игор Чеховски, бивши главни инжењер Шестог одељења Главног штаба ПВО који је задужен за руске атомске арсенале, каже да у бази у Румунији нису створени услови и инфраструктура потребна за складиштење атомских бомби. Игор Чеховски мисли да ће те бомбе највероватније бити пребачене у Немачку, рецимо у Рамштајн где постоје сви услови за чување бомби Б-61.
Бивши начелник Централног научноистраживачког института Министарства одбране Русије генерал-мајор Владимир Дворкин каже да Американци своје бомбе могу да преселе у неку савезничку земљу али би било најбоље да их врате кући.
Пријавите се на:
Постови (Atom)