УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 26. јул 2016.

Појава микродржаве „Либерланд“ на граници између Србије и Хрватске....

SS_Trading_Icon_George_Soros


Појава микродржаве „Либерланд“ на граници између Србије и Хрватске указује на могућност да су специјалисти за провокацију и дестабилизацију, а на парама изазивача проблема по целом свету – милијардера Џорџа Сороша, изнашли да концепт микродржава може добро послужити ка средство за даљу „балканизацију“ ионако претерано сегментираног Балканског полуострва. Појава малих либертаријанских држава такође може значити и већу укљученост у међународне послове милијардера и либертаријанаца браће Чарлса и Дејвида Коха, који су већ доста урадили на корпоративизацији владе Сједињених Америчких Држава.

Чешки држављанин Вит Једличка је микродржаву Либерланд прогласио на западној обали Дунава, на територији између Хрватске и Србије. Ова парцела није једина спорна територија – од распада бивше Југославије, јер то су и дунавске Вуковарска ада и Шаренградска ада, на које Хрватска полаже право, али их је Србија већ заузела.

Једличка своје „право“ на Либерланд заснива на праву на „terra nullius“, ничију земљу. Једличка је члан чешке Странке слободних грађана, која заступа десничарску либертаријанску политику и, иако подржава НАТО, супротставља се прописима и законима Европске уније. Странка се залаже за права „ЛГБТ популације“, масовну приватизацију државних служби и легализацију дрога, а против већине пореза и екологије. Иако је њен став о ЕУ и заштити животне средине у супротности са ставовима партија и невладиних организација у Источној Европи које финансира Џорџ Сорош, Странка слободних грађана и Либерланд управо су такве операције какве Сорош и његови поданици воле да подржавају. Сорош у подршци обојеним револуцијама прибегава триковима попут тематских уличних демонстрација и протеста, симболима типа стиснуте песнице, малању у разне боје (црвену, наранџасту, белу, жуту…) и проблематичним групама типа „Пуси рајот“ и ФЕМЕН, све да би посејао раздор и хаос у земљама одређеним за „промену режима“. Међутим, ако су Сорош и групе које подржавају браћа Кох сада открили микродржаве као ново средство за мешање у послове других држава, онда свет, посебно земље са спорним територијама, чекају велике невоље.

Конвенција о правима и обавезама држава (Монтевидео, 1933.) предвиђа да је за државност потребно следеће: стално становништво; дефинисана територија; влада; и спремност за ступање у односе са другим државама. Можда Либерланд на обали Дунава значи да су снаге дестабилизације, оличене у Сорошу и његовим интервенционистичким пријатељима у Обаминој администрацији и ЕУ, откриле да се микродржаве могу употребити за нарушавње међународних норми. Међутим, иако су му претензије на климавим ногама, Либерланд поседује три од четири услова за државу: дефинисану територију, становништво и владу. Четврти захтев, ступање у односе са другим државама, може бити задовољен званичним контактима између Либерланда и наклоњених му званичника из чешке владе. Могуће је и да бивши функционер НАТО-а, садашњи председник Хрватске Колинда Грабар Котаровић, особа која је већ изазвала доста неугодности са иредентистичким пројектом на територији Србије, пријатељски „намигне“ Либерланду, тек да изазове још проблема између Загреба и Београда.

Већина микродржава које су основане у протеклих 50 година су били безопасни, углавном шаљиви подухвати. „Кнежевина Силенд“, коју је 1972. године у Северном мору на напуштеном бетонском утврђењу из доба Другог светског рата прогласио један британски држављанин управо је такав случај. Такве „нове“ земље, као Себорга у зеверозападној Италији, покрајина Хат ривер у Аустралији и Република де ла Конча на Флоридским острвима можда јесу привукле нешто пажње филателиста, нумизматичара, туриста и оних који скупљају нове пасоше, али не и међународних штеточина повезаних са Сорошем и ЦИА. Међутим, искоришћавање иредентистичких прилика на експлозивној граници између Хрватске и Србије, и позивање на доктрину „terra nullius“ – опасна је игра, јер у региону бивше Југославије окуженом позивима на даљу, и највероватније крваву, балканизацију, већ постоје покрети који би да се Војводина као мултиетничка држава одвоји од Србије, да се од Македоније отцепе територије са већинским албанским становништвом и придруже или Косову или „Великој Албанији“, и покрети који се залажу за независност муслимана у српској области Санџак. („Косово“ и „Санџак“ су називи које, ето, користи и аутор, што говори колико нам недостаје ваљаних текстова наших аутора на страним језицима – прим. прев.)

Интереси који стоје иза Либерланда добили су подршку чешке Грађанске демократске странке бившег чешког председника Вацлава Клауса, и чешке Пиратске странке која делује у склопу Пиратске странке Европе, углавном сагласне са циљевима Џорџа Сороша. И грантовима Сорошевог Фонда за отворено друштво, наравно.

Иако творци Либерланда тврде да ће њиме владати из „престонице“ Либерполиса, слично Лихтенштајну и Монаку, они својом земљом „на коју нико не претендује“ не владају као што се то чини у те две, ипак, државе. Промотери Либерланда су за своју националну валуту узели биткоин, а ускраћивање држављанства „комунистима“ ће их свакако омилити Сорошу и браћи Коен.

Изгледа да газде Либерланда имају исте циљеве као суоснивач Пејпала милијардер Питер Тил, који је рекао да планира да створи своју „плутајућу националну државу“ на 200 миља од Сан Франциска – државу која ће бити либертаријански рај. Плутајућа платформа на дизел погон ће имати неких 270 становника, али је планирано да „Либертаријанско острво“ – Либерланд на мору, је ли – буде само једно од стотина сличних платформи, са милионима становника до 2050. године. На Либертаријанском острву неће бити ограничења у погледу оружја, и неће бити социјалне и здравствене заштите, биће без опорезивања и минималних надница.

Слична микродржава – превара догодила се на Тихом океану 1972. године, када је литвански емигрант и милионер који се у Лас Вегасу обогатио на некретнинама најавио да ће изградити вештачко острво на потопљеном гребену Минерва у јужном Пацифику. Као и Либерланд, „Република Минерва“ је требало да буде без опорезивања, социјалне и здравствене заштите, државних субвенција – либертаријански рај. Године 1971., барже песка просуте на гребен су обезбедиле довољно „плаца“ да се изгради кула и на њу истакне застава. Минерва је, као и Либерланд, имала своју валуту. Све лепо и красно, али Краљевина Тонга онда објави да је гребен њена територија и посла мале полицијске снаге које су с куле скинуле заставу Републике Минерве и подигле своју, Краљевине Тонге. Група Американаца је 1982. године покушала да поново заузме Минерву, али су их отерале тонгоанске снаге.

Фондација Оливера Феникса је оптуживана за сарадњу са ЦИА. Јер после неуспеле „шеме“ с Минервом, на ред је дошло острво Абако, покушала је да га отцепи од Бахама, када је британска колонија 1973. постала независна држава. Међутим, иако је већинским белим становништвом Абака владала црначка влада из Насауа, побуна се завршила неуспешно. Затим, када је Вануату на Пацифику 1980. године од Француске и Велике Британије требало да добије независност, Оливер и ортаци су извели неуспешан покушај сецесије острва Еспирито Санто, проглашавајући Републику Вемерана. Побуна је била кратког века, али су завереници наставили даље, јер су били повезани са другим десничарским америчким групама и њиховим и ЦИА-ним акцијама на дестабилизацији Кариба и Африке. А што се тиче ЦИА и Вануатуа, њу је тамо бринуо премијер, отац Валтер Лини, због својих левичарских уверења и зато што је заговарао несврстану политику државе…

Настанак Либерланда на српско-хрватској граници, граници на коју неки гледају као на „линију фронта“ између НАТО-а и Русије, може значити да ће Сорошева мрежа у Источној Европи микродржаве и олако тумачење Конвенције из Монтевидеа користити као нова оружја „меке силе“. Сорошу и његовим покровитељима из америчке „обавештајне заједнице“ не сме се допустити да микродржаве користе као своје најновије оружје за дестабилизовање Источне Европе и других региона где постоје „terra nullius“.

Напомена преводиоца: Пошто се директно тиче Србије, надам се да ће ова Мадсенова ОПОМЕНА наићи бар на онолики одзив колики је имао његов чланак Ћирилизовано: Викторија Нуланд покушала да у Скопљу организује репризу Кијева . А што се тиче „Либерланда“, Танјугову вест једино је, колико је мени познато, пренео „Магацин“:Чех основао Либерланд – нову државу између Србиjе и Хрватске. Не треба се бранити кад те називају „теоретичарем завере“…

Аутор: Вејн Мадсен
Извор: Wayne MADSEN – Increased Soros Destabilization through the Appearance of «Micro-nations» > Increased Soros Destabilization through the Appearance of «Micro-nations» > Strategic-Culture.org – Strategic Culture Foundation
За Ћирилизовано, Магацин, ЕВРОАЗИЈА.ИНФО и СРБИН.ИНФОпревео: Александар Јовановић. = Преузето: извор

Сорошев план за Европу одвија се на Балкану


Након што су медији Републике Српске, али и региона, објавили документ о финансијским трансферима Фонда отворено друштво у корист опозиционих лидера, а у циљу организовања протеста у Бањој Луци, за који више медија[1] тврде да је аутентичан, а опозиционари да се ради о фалсификату, амерички милијардер Џорџ Сорош доспио је у жижу интересовања.

Општепознато је да Сорош дјелује глобално, али и да је веома присутан на Балкану. Познат је и његов однос према Русији, и православним народима, које Сорош сматра руским савезницима.

Сорош је преко think-tank организација које финансира, разним одборима америчког Сената и низу тијела Пентагона указивао да је Русија главна опасност и изазов за САД. Предлагао је да се Русија удаљи са енергентима богатог Блиског истока, да не би реметила планове са пројектованим цјевоводима, и сугерисао да у ту сврху треба користити радикалне исламистичке групе, које би Русији биле константна безбједносна пријетња. Сорош је веома активан у урушавању свега што Русија ствара, као што су Евроазијски савез и БРИКС. Као берзантски мешетар лично је заинтересован за онемогућавање рада БРИКС-а. Често су аналитичари у недоумици да ли Вашингтон више уважава Бжежинског или Кисинџера, а упућенији указују да се у том смислу у први план наметнуо управо Сорош. У јавности је присутно све више информација и анализа које као главне креаторе мигрантског тока са Блиског истока у Европу означавају фондације које су основали Сорош и Рокфелер. Западне обавјештајне службе с којима сарађује, достављају Сорошу конструкције с полуистинама или информације о истинитим аферама које „препакују“ Сорошеви тзв. „слободни медији“. Сорошеве мете се демонизују, етикетирају, државници који се противе концепту отвореног друштва и Сорошевим операцијама проглашавају се националистима и фашистима. Ти медији су, као једна од компоненти хибридног рата, одиграли значајну улогу у тзв. „арапском прољећу“. Тако је било у Ираку, Либији, Сирији, Јемену, а сада на Балкану.

Усмјеравањем миграната у Европу постају угрожене све европске вриједности, подстиче се хаос, тако да се Балкан може сматрати за колатералну штету хибридног рата који Сорош води против ЕУ. Хибридни рат има компоненту асиметричног сукоба. Он може бити пренесен са политичког поља у сферу оружаних сукоба. Хибридни рат рачуна на конвенционални сукоб, на тероризам, а дио је концепта „неограниченог рата“. Пројекат са мигрантима може довести до грађанског рата у неким земљама ЕУ, до побуне против влада због толерантног односа према таласима миграната. С друге стране, мигрантски цунами подстиче јачање политичке деснице, национализма, па чак и фашизма, али све то Сорошу одговара, јер се негативна енергија и разарајуће силе могу усмјерити према Русији, која ће се представити као главни кривац за настали хаос у ЕУ. На Балкану је ствар врло једноставна – Срби су циљ.

Србе је Сорош одувијек сматрао за проруски опредијељен народ, који због нераскидиве везе са Русима треба политички неутралисати. У том смислу Сорош је куповао медије и утицај у њима, куповао људе. Србе је требало међусобно сукобити, економски и војно онеспособити. Сорошева стратегија „неограниченог рата“ заснива се на међусобном супротстављању политичких струја, чији сукоб се стварањем „идеолошке инфекције“ доведе до критичне тачке. Потребно је само убацити „вирус“. Тако долазимо до познате синтагме „контролисаног хаоса“, који подразумијева постизање постконфликтног или предконфликтног хаоса у економијама и друштвима, од интереса за банкарски картел и корпорације. Агенти хаоса, уз помоћ домаћих актера, производе предуслове за сукобе. У свим земљама у којима је Сорош успио да свргне владе, претходно је онемогућен јавни ТВ сервис. Након тога се лако улазило у хаос и трансформацију власти. Идеолошке промјене се раде у циљу доминације и глобализације. То је рецепт за успостављање новог свјетског поретка.

Подлога демонтаже Републике Српске, Србије и Македоније садржи сљедеће елементе хибридног рата:
Индоктринација становништва новом идеологијом, којом се настоји измијенити друштвена свијест. Из јавног говора се тако циљано потискују ријечи као што су отаџбина, родољубље, част. Ко жели сачувати традиционалне вриједности, он је десничар, фашизоидан, криминалац, учесник у корупцији. Подобни медији непрекидним „бомбардовањем“ желе код грађана створити осјећај кајања што су гласали за актуелну власт.
Новац се убацује у кооперативну политичку елиту. Првобитни износи су до 100 000 долара, а након првих „успјеха“ претварају се у милионске суме.
Власт се удаљава од финансијских токова. Циљ је пад ликвидности и слом јавног сектора, уз уништавање економије.
„Спонтани“ покрети са етничким или вјерским предзнаком. На примјер, указивање на дискриминацију у школама због игнорисања синтагме „босански језик“ као назива за језик Бошњака; указивање на наводну несигурност других народа на подручју гдје су мањина.

На крилима Сороша „слободни медији“ веома су присутни у Македонији, БиХ, у Србији. Када се анализирају ефекти њихове активности уочи сукоба у Либији, Либану, Сирији или Турској, уочава се заједнички именитељ – радикализација ситуације. У Македонији је општи утисак да је афера Снимак била у режији Сороша, при чему се истиче да је неважно да ли су снимке обезбиједиле западне обавјештајне службе или оперативци Сорошевих НВО. Према писању медија, Сорошев Институт дао је више од 100 милиона долара невладиним организацијама и политичким партијама од 1991. године, кад је отворен у Македонији. Како би придобио широку подршку, Сорош финансира и медије који пропагирају наводне проевропске протесте.

Према Бжежинском, Евроазија представља велику шаховску таблу на којој се наставља игра за свјетски примат. У том контексту Бжежински је цитирао Sir Halforda Mackindera, понукан његовом формулацијом теорије Heartland-а из 1904. године: Ко влада Источном Европом, тај влада Heartland-ом (срчана регија или средишње подручје). Mackinder je под називом Heartland означио подручје Украјине, Западне Русије и Средње Еуропе. За Бжежинског Heartland је срце Евроазијског Балкана. Важна напомена гласи да је за Бжежинског Евроазијски Балкан, којем је име дао по „старом, европском Балкану који призива слике етничких конфликата и ривалства великих сила“[2], смјештен „унутар великог правоугаоника који означава зону нестабилности, а обухвата дијелове југоисточне Европе, централну Азију с дијеловима јужне Азије, Блиски исток и подручје Персијског залива“. За Бжежинског Евроазијски Балкан чини унутрашње језгро тог великог правоугаоника, којим САД морају овладати.


Како Бжежински данас посматра централни дио, „старог, европског Балкана“ (Република Српска, Србија, Македонија), односно, централни Балкан? За Бжежинског то подручје је руски мостобран. Истим очима централни Балкан посматра и Сорош.

Сорошев план за Европу одвија се на Балкану


Аутор: Предраг Ћеранић
     = преузето - извор

НЕМОЈ ДА СОРОШ И КОМЕНТАРИ


...................
Зашто Џорџ Сорос продаје акције, купује злато и улаже на најнеочекиванијим местима? Уколико ствари остану какве јесу, Џорџ Сорос ће изгубити велику количину новца. Међутим, уколико дође до финансијске кризе, он ће се неочекивано обогатити.
Дакле, да ли Џорџ Сорос зна нешто што ми не знамо? Да ли је могуће да он верује у економски колапс?
Недавни потези Сороса су толико велики да их је поменуо и Wаll Street Јоуrnal:
„Забринут због глобалне економије и промене тржишта, милијардер Џорџ Сорос је недавно усмерио велика улагања на неочекивана места.
Његова фондација је продала акције и купила злато и акције рудника злата, очекујући слабљење великог броја тржишта. Инвеститори се обично окрећу ка злату у временима када се спрема финансијски крах“.
Није ли чудно што се Џорџ Сорос окреће ка злату у тренутку када је глобална економија релативно стабилна?
Оно око чега је Џорџ Сорос прилично забринут јесте и гласање о изласку Велике Британије из ЕУ, које би могло имати разорне последице по европску економију.
Сорос такође сматра да ће се Европска унија распасти услед великог притиска мигрантске кризе.
„Уколико Велика Британија напусти Европску унију, распад ЕУ би могао да постане неизбежан“, рекао је он...........................................

И коментари

Nije stvar u tome da on nesto zna. Naprotiv, on je deo tog sistema koji upravo kreira dogadjaje u svetu. Oni planiraju finansijski slom i veliku ekonomsku krizu, vecu od one koja je bila 1939. godine. Novac vise nece vredeti nista. Bas kao i obican toalet papir. Zato ovakva ulaganja u zlato i rudnike zlata. Kina, Rusija i jos neke zemlje, takodje znaju za ovo i godinama vec kupuju velike kolicine zlata. Putin je kupovao zlato cak i u periodu sankcija. Amerikanci ne zele da vrate Nemcima i drugim evropskim zemljama zlato koje stoje kod njih. Treba li ovome jos bilo kakav komentar? Soros za Rokfelera i svoje gospodare zavrsava pripreme za ono sto ce uslediti. Nevidjeni finansijski slom u svetu i pocetak velikog rata. Jasno je da ce preziveti i opstati samo oni koji budu imali dovoljno zlata u trezorima. Dakle, Soros je jedan od neposrednih kreatora svetskih dogadjaja. I to jedan od bitnih, imajuci u vidu da su mi finansije specijalnost i sta sve danas finansira iz svojih fondova.

Људи, и ви ако имате мало памети до краја ове године (до јесени је оптимално) продајте фирме и купите земљу, продајте станове по градовима и градите куће на тој земљи, спремите се за производњу хране, јер биће прво кризе, па дигитализације новца, па увођење универзалних картица, глобални рат, једна светска влада, жигосање људи... биће проблем и онима који су на земљи и селу, али кад све то прође оно што ће да има материјалну вредност су земља и некретнине, а пошто ће време и систем вредности тотално да се измене, атрактивније за живот биће куће на селу, иделно ранчеви, салаши и фарме, јер ће све око хране да се врти...

Zaboravljas da ce sve te dogadjaje da prati haos i bezakonje i da ce se oni koji budu proizvodili hranu naci na meti gladnih.Ne mislis valjda da ce gladnima uspeti da prodas hranu za zlato.Glad ociju nema prijatelju.Ili ces morati da im sve poklonis ili ce ti oni to sami uzeti.Gladan narod nema sta da izgubi.To imaj u glavi kad budes sejao taj krompir,kukuruz ili sta vec.Jedini nacin da se casno prezive ta vremena je odlazak u planine.Sto dalje od naseljenih mesta i komunikacija.Kakvi rancevi.salasi i farme.Sve ce to lezilebovici sa zemljom da sravne.  

  
Немањићка Србија   
Без обзира човек Православни треба да има своју земљу и њу да чува и обрађује, на њој децу да рађа. Иако ће да буде свега и свачега, треба да се трудимо да радимо најбоље што можемо. Градови су последња места која ће да буду привлачна за живот јер систем пуца, а они ће да условљавају чиповима и жиговима. 
  
Немањићка Србија   
Што се гладних тиче, доброме помози, од злог се одбрани. Добар - нежигосан, зао - жигосан.


ТАЛОГ

ТАЛОГ
алманах за живу традицију, књижевност и алхемију

Алманах посвећен

Алманах посвећен
неговању успомене на Мику Аласа

Популарни постови