Ђаволи, ипак, одлазе, мајмуни долазе

#####

Да ли је Ђаво – далеко му лепа кућа – постао јунак у циркусу усамљености, попришту писца, зато што је Бог- како пише Сиоран – ’све изабрао за нас, па и кравате’? Из потребе за сабраношћу, – како пише Сиоран  – ’отпослао је Бога, решио се последњег наметљивца’.

“Без Бога све је ништавило. А Бог? Врховно ништавило.”

У једном од бројева Посебне породичне заветине, донет је избор текстова о непоменику у народној традицији, као и избор текстова из дела једног савременог писца, широкој читалачкој публици скоро непознатог. Тај писац је имао амбицију да пишући биографију ђавола, напише књигу о обрнутој повести цркве. О свему се може писати. Не може нико забранити писање о обрнутој повести цркве. Таквих књига у српској уметничкој прози нема много…

Постојао је циркус усамљености, постоји и овог тренутка, постојаће увек, изгледа. У том циркусу све је могуће. У том циркусу, Сиоран, на пример, ’Ношен расплинутошћу, качи(м) се ма и за најмању тугу као за даску спаса’. У том циркусу, ’кад анђео ходи, ђаво му се крије у сенци. Кад ђаво ходи, анђео му се крије у сенци’.

Препирача је било и биће. Неке писце ће импресионирати само Ђаво, неке само Бог, само човек, ређе – Свечовек.

Свечовек? Свечовека један златоусти богослов описује као ’мајку Луциферову, која се дала од сина понизити, исецкати, смањити, стеснити, попљувати и распети, све из материнске љубави према сину’....................

Видети више:

http://zlatnirasudenac.wordpress.com/2011/01/10/%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%BA-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B5/

ČITANJE OCA / Zoran M. Mandic

ČITANJE OCA

(recenzija za objavljivanje neprozirnog rukopisa)

Oca sam neretko čitao u metaforama

priča o majci

Začudio sam  nejaku Poeziju

Opisom

fotografije sa nadgrobnog spomenika

Kravata moga oca

Naslov je eseja objavljen u

novosadskom Dnevniku

Reč je više o literaturi

U praznoj rubrici sećanja napisah

Oca nisam upoznao

Rano je otišao da bi me vodio na izlet u

Budućnost ...........

Videti više : https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/home/iz-novih-rukopisa-zorana-mandica/citanjeoca

РАТ СВЕТОВА / Слободан Шкеровић

Гробље напредује у М. фотографија Ивана Шишмана. Мај 2010.

РАТ СВЕТОВА

Катализа страхова светских поредака

Да, човек је смртан, али то би било тек пола невоље. Зло је у томе да је он понекад непредвидиво смртан...

Михаил Булгаков, Мајстор и Маргарита

Анализа сукоба Новог светског поретка (НСП) и „исламског тероризма“, који не приписујем исламској религији већ одређеном стању духа, подлеглом под притиском извесних емоција и избеглом од њих, смешта овај сукоб изван равни личног које се, негирајући тако себе, пројектује у историзовани и статистички редундантан вертиго ове „наше“ многоимене садашњости.

Крај историје, постиндустријско друштво, информатички симулакрум, постмодерна, НСП, сајберспејс, доба предмарсовске колонизације, џојстик-дипломатија, и под притиском индукционог тероризма, скенеризована, тоталитарна служба јавног саобраћаја, биометрија – све у функцији безбедног поретка, верзус оне сталне и неизбежне претње, које савремено, толикоимено друштво жели да се отараси једном за свагда – смрти! Међутим, сâмо убијање и није проблем, проблем је неауторизовано убијање...

Iz novih rukopisa pristiglih na stalni književni konkurs ZAVETINA

haiku: Tonka Lovrić

gusta magla
samo je ljubav
izišla na vidjelo

dense fog
only the love
has come to sight

haiku: Tonka Lovrić
fotografija: Andrea Lovrić
prijevod: Andrea Lovrić

bez vjetra u visinama
spokojna je
i moja duša

without wind in heights
my soul
is also peacefull


haiku: Tonka Lovrić
fotografija: Andrea Lovrić
prijevod: Andrea Lovrić

Na stalni književni konkurs Edicije ZAVETINE skoro svakog dana pristižu rukopisi knjiga pesama, priča, romana, eseja, dnevnika, zapisa, poneki rukopisi i iz rukopisnih zaostavština- ne samo iz Srbije, već i sa prostora čitave bivše Jugoslavije, Švedske, Evrope, Engleske, Kanade, Amerike, Brazila... . Te rukopise pažljivo čita odgovorni urednik. Molimo autore da budu strpljivi. Konkurs je stalan, ali je potrebno vreme da se rukopisi pregledaju, pročitaju, proberu. Izbore iz pojedinih rukopisa publikovaćemo na blogovima Sazvežđa Zavetine. Danas nastupa jedna pesnikinja iz Splita. Videti više: http://sites.google.com/site/zavetineinfo/plus-ultra/tracaknadetonkalovric

Rođena u Ljubljani, Slovenija, 10.10.1954. godine.
Diplomirala na Pravnom fakultetu u Splitu.
Piše pjesme, aforizme, basne i haiku poeziju.
Član je Društva hrvatskih haiku pjesnika Zagreb i Rijeka.
Od 1998. godine aktivni je član Likovne udruge "Emanuel Vidović" iz Splita.
Imala je 25 samostalnih i 70-ak grupnih izložbi.
Dobitnica je međunarodnih nagrada za književnost 2004. godine, 2008. godine i 2009. godine.
Objavila je 3 zbirke pjesama, 2 zbirke aforizama i zbirku haiku poezije.
Sada je u tisku nova knjiga haiku poezije "Ledena suza perunike".
Živi i radi u Splitu.

У сусрет вртлогу/ нови електронски књижевни часопис

Ових дана је покренут, у оквиру Сазвежђа З, нови књижевни електронски часопис посвећен тзв. другој, друкчијој Србији, у коме могу сарађивати сродне душе. Вреди погледати! Часопис се налази на интернет адреси http://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/

ПРОМОЦИЈА БРОШУРЕ И МУЛТИМЕДИЈАЛНОГ ЦД

ИНСТИТУТ ЗА МЕЂУНАРОДНУ ПОЛИТИКУ И ПРИВРЕДУ
___________________________________________________

Македонска 25, 11000 Београд, Тел. 3373-824, Факс 3373-835
Е-пошта: iipe@ diplomacy.bg.ac.yu - Website : http://www.diplomacy.bg.ac.rs/

„ОЧУВАЊЕ И ЗАШТИТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА
СРБИЈЕ У ИНОСТРАНСТВУ“

Институт за међународну политику и привреду Београд, 17.(четвртак) 12. 2009. у 12 часова у сали за конференције/I спрат, Македонској бр. 25. организује промоцију публикације радова са научног скупа „Очување и заштита културног наслеђа Србије у иностранству“. На промоцији говоре проф. др Ненад Љубинковић, проф. др Слободан Бранковић и уредник публикације др Видоје Голубовић.

За присутне на промоцији Институт за међународну политику и привреду је обезбедио по примерак публикације.

Организациони одбор, Директор ИМПП,

др Видоје Голубовић, s.r. др Душко Димитријевић, s.r.

(Вест послала Милованка Дотлић)