Šta će biti

 

Našao na instagramu, fragment

 

….То је у природи, хоће ли бити

Оно у шта нисте сигурни и никада нећете бити

Оно што се не може поправити и никада неће бити

Оно што нема величину

Está na natureza, será que será

O que não tem certeza, nem nunca terá

O que não tem conserto, nem nunca terá

O que não tem tamanho*

 

__

*

Paulo Gomes

O que será que será
Que andam suspirando pelas alcovas
Que andam sussurrando em versos e trovas
Que andam combinando no breu das tocas
Que anda nas cabeças, anda nas bocas
Que andam acendendo velas nos becos
Que estão falando alto pelos botecos
Que gritam nos mercados que com certeza
Está na natureza, será que será
O que não tem certeza, nem nunca terá
O que não tem conserto, nem nunca terá
O que não tem tamanho

 

 

9 година од...

 (29. јул 2014)

Имати и немати!

У пензију смо отишли са жељом да се вратимо у наше завичаје и да ... учинимо што можемо (2012)...био је жив отац. Била је жива и Ш. ...

А онда се умешала ... као у лошим драмама, трагедијама, deus ex machina - ("неочекиван, вештачки или невероватан лик или силa која се изненада појављује и решава ствар која је до тада била нерешива"; болест, смрт)...и ?

Нећу да се враћам на неостварено, на те куће и имања, што пропадају, међу којима је била и једна, одавно напуштена, кроз чије је двориште текао поточић који никад не пресушује, и на чијим обалама је била не једна него више врба, које су надвисивале околно дрвеће...

 

... 

 

 

И она је умела да прича своју причу, невероватну и трагичну, немогућу приповест о амбисима карпатског дела Србије....  и судбинама низ Дунав...(Трагао сам за аутентичним домаћинством за оснивање "Архива..." сведочанстава о једној другачијој земљи, коју су прилике и илузије  - скоро уништиле...

Бог ми је послао Чудо, после пролећа 2016. када су у року од неколико месеци преминули - и отац и Ш.

То чудо је било Биће какво нисам могао ни сањати да постоји - горки дар о коме нисам могао ни да сањам; то чудо је послао анђео или Бог, да нешто подвуче у мом животу, можда. Јер Бог не чини ништа тек тако.

Брзо су прошле тих неколико година - 2016 - 2020, и биле су лековите, као мелем на рани. И о томе бих волео да пишем, јер су прожете заборавом који у себи садржи као мед све оно лепо што су пчеле накупиле на неописивим ливадама постојања. ...

*  *

 

Крајем јула 2023. Пред спавање. Ноћу. Склопио очи и видео – панораму прашуме, непрегледно зеленило, усред кога сам разазнавао  врхове дрвећа, црне, осушене, као да их је сунце нагорело одозго; црне пеге усред неописивог зеленила, и помислио – је ли то слика живота, мог или многих других људи, који су живели пре нас; или је то нешто сасвим друго, што је провалило и указало се као цунами, сила великих таласа већих од брда која преплављују Земљу, као један од потопа, којих је било... више него што знамо?

(....)

 

...

Из "Бескрајних албума"

НЕИЗРЕЦИВО

 

 

 

 

 

 

 

*  *

 

*  *

Део Бескрајних албума. Претраживао нешто, на јутубу, и одједном нека црнкиња, уметник пева Besame muco.... И сетим се колико си ти ту мелодију пуштала - тамо, у твом стану. Нисам те разумео ни схватио твој јад. Промашаје и губитке... мирно спавај. Нека те Св. Арханђел Михаило штити...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  

* *

 Само ме се овај храст сећа, старина, и његова ћерка. Хипербореја... ...?... Ја гледам према језерима у долини....Према одблесцима...  Писмима које ћу писати, можда,  из васељене и испод неба и чуда поларне светлости, у којој вриште душе покојника  хрлећи ка сабиралишту у висинама изнад снегова, глечера  (на крајњем полу севера)...

На Велики петак 2023.

 Каква ветруна!Какво је ово пролеће?

Шта доноси?

КАд се пробудим око пет и онда пребацим прекривач преко главе и чврстоп затворим очи, Навиру нека струјалања, која долазе - може ли се тако рећи? - прштећи као неки пљусак, олуја, ново раздобље; прштања, откинутости... али, ту стајем....

 Господин GOOGL мисли на мене и шаље ми фотографије, за које вероватно мисли да би могле да ме подстакну да... не мислим на оно што последњих недеља најчешће мислим....

Да смо такву кућу купили у брдима (смештену крај пута за српски манастир Т. Где човек може имати пар коза, двадесетак кокошака, ћурака, патака; псе и мачке; башту? Шта му више у нашим гоиднама треба? Заборавио сам и  - пар кошница...

Ово небо је из, претпостављам 2018 ( јер у том мору фотографија више има оних које је неко други и бољи од мене снимио)... Упркос много чему, оно је ипак лековито, као и добре успомене; вера у....

 Ово је можда опет неко други снимио; 

претпостављам крајем лета 2018?

 Господин GOOGL ме ишпијунирао за један подебљи досије... 

Не само тај Господин, него и они повереници "дубоке рупе"...

Говорим у шифрама, ко зна шта долази? Време када и фотографије могу бити цензурисане, или чак "доказни материјал"?

* *

   2018.?

     *   *

    Чиније за фарбање јаја? Са траговима фарбе из времена док је била жива наша преминула мајчица (пре више од двадесетак година)....

    .....................

TAJNA VEZA IZMEĐU TRAČANA, ILIRA, ETRUŠČANA, AZBUKE I GLAGOLJICE / MILAN...

SERBONOV USTANAK! ALI PROTIV KOGA? POREKLO REĆI "DIV" !

Најбољи тренуци марта 2017.

 

Наша мајчица је преминула у првој половини 2002. године. Наш отац - Михаило, четрнаест година доцније, првих дана 2016. године. био сам већ у пензији и отишао сам на село, овде, да удахнем живот кући у којој сам рођен. Виноград (калем) испред куће је био очуван, а у башти су цветали цветови које је већ у своје време засадила наша вредна мајчица. У сваком згодном куту је посадила - зумбуле, зеленкаде, ђурђевак, и Божур близу главне капије, испод дуњаца, крај бетонског плота, који су поставили мајстори из једног великог села близу Пожаревца, вредни и побожни људи, који су исто таквом оградом оградили нашу сеоску порту...Дакле, тих првих дана марта, падала је и  прва годишњица Михаиловог одласка; споменик, сличан мајчином, већ је био постављен. Бише на том месту није било слободног простора за нова укопавања.... Обележили смо годишњицу како наши сељаци то раде већ стотинама година, "дали смо годину" Михаилу... 

 

 

Џезвалије су већ биле процветале, око 13. марта. Спавао сам у једној од доњих соба, према путу, и чим бих се пробудио, могао сам да видим тзв. Америчко дрво (семе или пелцаре је донела из Њујорка, наша млада и лепа Кума, са којом смо били и по очевој фамилији и по мајчиној у двоструком сродству); мајка је то засадила уз ограду од цигле са унутрашње стране, као и плави јоргован. Отац - крушке лимунке и једну тзв. шљиву "бугарку", које су брали комшије (као и дуњце, - боље него да пропадну). Док је мајка била жива, домаћинство је имало топлину, привлачност; било је перади у другој авлији, коза, крава, све док нашег оца нису намамили транзициони банкари (Дафина и Језда), да прода краве и уложи у преварантску кулу од карата; хошштаплерско предузеће Милошевићевог периода; и од тада је кренуло неко друго доба, и раздобље које се поклопило са лаганим и видљивим  знацима пропадања српске државе. Будили су нас петлови, знак да је кућа жива; мутаве руске патке; ћурани и ћурке... Све је то нестало после мајчине смрти, па и седам стабала дуњаца уз јужну ограду прве авлије, које је Михаило после неколико година, посекао. "Јер ви ретко долазите, а те дуње опадну и покупе их други;који не умеју да кажу ни хвала; или се покваре и базде; и ја овако са душом у носу морам да то гурам на колицима доле испод пруге..."

 Салаш крај Пека је био на добром месту, ограђен; али запуштен. Трешњу у близини су напали бела лоза, павит; детлићи. Отац је уступао неко време салаш и ливаду вредним људима; али су ти људи временом, дхватили, да је боље да одржавају и обнављају своје; неки не сви. Већина је гледала како да се, уз помоћ неке од нових партија, и службице у општинском, окружном или неком већем месту, склоне и спасу од дажбина наваљених од српске државе на сељака. И тако су се најбоље ливаде и њиве крај саме реке из године у годину претварале у ледину, или продавале по мизерним ценама...

Појавили су се и опасни авантуристи млађи људи - шумокрадице, и кренули да пљачкају што стигну под окриљем ноћи... 

Преко реке, наспрам салаша, имали смо дупло већи посед (још увек га имамо!) на самој обали, преко ноћи су нам однели 4 багрема; по пањевима се види да су били чувани, стари преко тридесетак година. А онда им и то није било доста, оборили су и три бреста који су гранама дотицали небо; ти брестови су напредовали после поплава, нарочито оне из 2014., као да из воде расту; брже од топола. - И - мислите ли да су их шумари пронашли - е, онда се грдно варате. Идите, изјутра, испред било које шумске управе, кад шумари долазе на посао; и дискретно осмотрите, каквим колима шумари долазе на посао. И све ће вам се казати, ако уз то имате и мало бибера у глави.

Полиција, изгледа, није надлежна да лови сеоске шумокрадице; има преча посла?

Наравно, да то нису најбољи тренуци 2017. године. И наравно да ће корупција вешто сакрити много тога. 

Обилазили смо ми та наша имања.  

По дану. Скупљали чахуре , пробијали се кроз густиш континенталне прашуме, као зверке. Тражећи - кога врага? Зверке траже место за парење, а ми смо се препуштали сањаријама и лажима политичких партија које су ницале као печурке, које су имале подршку оних који у нормалним државама такве дружине хапсе по кратком поступку.

............................

............................

КРУГ ПОСЛЕДЊЕ СФЕРЕ

 

НА МИХОЉДАН 2021.

Какво кишно јутро, хладно, јесење,

нимало налик на она благотворна,

што су се привукла давно у време студија

- дивна, сунчана, и натопљена тугом

љубави – и опроштаја са свим, који убија.

После прве љубави дође временом друга,

трећа... Четврта. Све их нешто нагриза

као црви у шанцу крај пута неку стрвину.

И зато се, можда, никада не примакох,

тој неопходној суштинској црти

између љубави потоње и прве?

Иако сам јој био врло близу често

после буђења у оваква кишна јутра.

Сличност и разлика постоје – не у имену,

судбини, смицалицама, грешкама, смрти.

Велико је растојање између зреле жене

коју је живот начео још док је била мала,

и тамо неке каћиперке, татине мезимице.

Бубуљичаве, умишљене гимназијалке,

маловарошанке која тражи … као и куја

млада пред парење неког мајмуна,

дрског, и напаљеног. Бабуна,..

И као каква чигра која се заврти

брзинама које могу да престигну и смрве

гранате и гранит, стене и челик,

кад у магновењу приђем ближе, блесне

разлика, дубок понор, непремостив јаз

између оне прве, скоро заборављене, прелесне,

обесне, и неописаног искуства ове потоње.

Обе је спајао неки, чини ми се, фатум.

Да ли то беше несавршенство женства,

или само апсурд и пут до савршенства?

Или је у томе било скривено много тога?

Пустиња погрешног откључавања,

пустиња безгранична, без Бога?

Изврстан терен празнине… Алкохол?

Не, не. Не бацам на своје љубави камен!

Опростио сам им на крају, Благословио.

И нека тако буде заувек. Амен!

Бог ми је послао та два искуства,

прво – јоргована, и потоње ђурђевка,

са неком намером коју је морао имати јасну -

да могу да знам зашто! Да бих, можда, могао

схватити љубав уопште, да бих могао касну

(потоњу) разумети из дубоког бола прве?

Да бих, на крају крајева, стигао до праве

љубави, до блаженства – не прелести,

и затим се запутио према Светлости?…

Бог ми је послао и бол потоње љубави,

и јад те жене без завичаја, уточишта,

и помирења – да ипак пођубри туђину,

сама као што је и бачена у свет без љубави,

и да не буде више распета између севера и југа,

између демона и тишине језера, који снагом

матице и лепотом гутају све. Да уништавајући себе

спаси неког другог, можда мене… - Хвала!

(На нетраженом поклону). То је ипак жртва,

која не може бити налог Бога! То је истина

која ће остати несхваћена...И то је било тако

од почетка, мада мутно. И тако ће бити

до краја… И тако је та љубав постала мртва,

и невероватна, и пре него што је умрла...

 

 Куршумлија. Југ Србије. Беле цркве

Из Необјављених рукописа