ПЕТ ГОДИНА ОД

ПЕТ ГОДИНА ОД
ХВАЛА, Mr Googl!

Тзв. МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ ЛИНИЈЕ - Књижара на ваздушним колосецима



петак, 11. август 2017.

Једна фотографија... / Белатукадруз

..

..
Захваљујући албумима слика (чувају се у тзв. првој соби - соби мог рођења), налетео сам на једну од фотографија из осамдесетих година двадесетог века. Тако је изгледало тзв. прво двориште са баштом (сада већ покојних Михаила и Наталије Лукић, наших родитеља). Михаило је деведесетих година минулог века бетонирао цело прво двориште, оно испред Велике магазе. На овој слици се види, како је то двориште изгледало, пре бетонирања. Тада је постојала само бетонска стаза оивичена редом шимшира. Сада је читаво двориште бетонирано и изгледа сасвим другачије (виноград и башта су остали само у доњем делу дворишта), остало је бетон, који у дане тзв. лициферских афричких или харповских климатских експеримената кад се усија зна да подигне температуру и на 70 степени... На месту, у горњем делу дворишта испред саме Вел. магазе где се види јела (која се осушила) данас је изникла дивља трешња, која ове године није стигла ни да процвета...Тамо на тој слици, испод лукова магазе, види се лице мог млађег брата, али не баш сасвим јасно... Фотографије треба чувати, јер су много верније од памћења и одлично пркосе забораву...  (Крајем јула 2017, Мишљеновац)

понедељак, 24. јул 2017.

Нестајање Србије / Бранислав Гулан


    Суморна слика села…
Од 4.709  насеља, односно села у Србији, нестаје њих 1.200! У селима нема ко да  ради, а у градовима нема шта да се ради. Сељак не служи само да би производио храну, он је човек који теба да има достојан живот… Ако се сељаци неудруже не да ће пропасти, већ ће нестати. / Пише: Бранислав Гулан

извор: преузета фотографија

У Србији нису запостављена само села него је запостављено цело њено рурално подручје. Сељак не служи само да би производио храну, а други да не би трпели глад. Он је човек који би требало да има живот достојан човека. Није то демагогија, нити је реч о социјалној политици.
Да друштво зна шта хоће са селом имало би стратегију, али и ова влада као и све претходне као да не разуме потребу за документом – стратегијом акцијом или да је назове како хоће, за спас села. Јер, са нестајањем села, нестаје и – Србија! То би био и спас Србије. На село се увек гледало из кабинета, без реалних теренских истраживања. Сељака једном убеђују да „баци што више ђубрива”, други пут да изврши комасацију, затим да сеје ову или ону сорту. Држава сељаку треба да помаже континуирано. Проблеми морају системски да се реше, а уредбама само да се „гаси пожар”. Јер, и сељак је увек помагао Србији када су били ратови, збегови, санкције, економске, политичке и друге кризе. Сад је дошло време да му држава бар мало од тога врати. Аграром и селима у Србији бави се више од 30 институција, али и поред низа обећања о бољитку, селу је све теже, а свако четврто нестаје! Тако данас у селима нема ко да ради, а у градовима нема шта да се ради! Дакле, данашња Србија нема никакву шансу за опстанак док не заустави застрашујући тренд одумиранај насеља – села. Јер, у уставу Србије не постоје села, већ насеља. Као дас мо изгубили битку за села, сад треба спашавати варошице.
После пола века пропадања задругарста у Србији, и у време када је оно у свету  доживљавало развој и експанзију, средином 2017. године минстгар без портфеља у Влади Србиеј Милан Кркобабић се досетио да се у његовом развоју крије и бржи развој Србије. Уколико хоће да се осете резултати те акције он мора бити до краја доследан својој визији. Обезбедио је 25 милиона евра за помоћ и развој 500 нових и ревитализацију дела постојећих задруга задруга у Србији. За похвалу. Јер, ако се сељаци на удруже у задруге не да ће пропасти, већ ће нестати! Они се у Србији већ налазе на том путу. За сада има око 123.000 задругара, у 1500 активних задруга запосленик је око 10.000 радника и свака задеруга има и директора. Запослени и директори нису задругари, немају право гласа и они су извршни органи задругара! Код нас се то чењто ниеј поштовало, па је то водило и ка унитшавању задруга. .... више
      

субота, 15. јул 2017.

STIJENA 2009-piknik

od macu pikcu do kamene gore



Објављено је 05.07.2014.
Na području Kamene gore,kao i na teritoriji centralne Srbije sve je manje ljudi.Stanovništo se seli u gradove u potrazi za zaradom i lagodnijim životom.Sela ostaju prazna,živih ljudskih duša je sve manje.Ko će biti sledeći stanovnici ovih prostora.
montaža. Kosta Babić
snimatelj: Petar Vujanić
režija:Cica Lukić
urednik. Bojan glavonić

vrzino kolo na bogovom gumnu



Објављено је 13.08.2014.
Kameni krugovi na planini Devici su naj starija opservatorija za posmatranje nebeskih tela na ovim prostorima.Otkriveni su nedavno,kao i čudne kamene skulpture oko njih.Smatra se da su korišćene za pravljenje prvih kalendara,u vreme kad je sunce bilo bog.
kroz priču nas vodi: Dr. Aleksandra Sanja Baić
scenario i režija: Ružica-Cica Lukić
Direkror fotografije: Slobodan Grče
Montaža: Kosta Babić
Urednik emisije: Bojan Glavonić

ЧИСТА ДЈЕВО - СВ.НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ