СРОДНЕ ВЕСТИ

          НА 350 метара надморске висине, опасана четинарском и листопадном шумом, у близини једног од најважнијих делова Фрушкогорја првог степена заштите, иза столетних смрча, на Равнима, царује, у тишини, позната по називу - Титова, или Лекина вила, чији шумски мир ремети само рика јелена. Удаљена од Беочина 15 километара, а од првог насељеног места Свилоша тек шест, сазидана на размеђу 19. и 20. века, постала је позната тек после Другог светског рата, и то као место на којем је родоначелник Југославије боравио само сат времена. Друго име носи по Леки Ранковићу, јер је својевремено била и пребивалише другог човека по моћи у бившој СФРЈ.
          Вилу је, иначе, градио за своје потребе илочки гроф Артуро Одескалски, који је, нажалост, због коцкарских дугова морао да је преда мађарском грофу Рудолфу Котеку из Футога.
          Мада је као година изградње уписана 1950. година, то је време када је вила обновљена, јер је претходно оштећена у Другом светском рату. 
          После НОБ-а, реконструисана је и претворена у државну резиденцију. Тада су тај посао марљиво обавили робијаши из Сремске Митровице, који су је уједно и одржавали све до 1968. године.
          У то време у њој је често боравио Александар Ранковић Лека, први човек југословенске полиције. Нико од државних функционера није долазио у ово здање све до 1976. Те године, само за три дана пре Титовог доласка, робијаши из Сремске Митровице бетонирали су четири километра пута кроз шуму, како би маршал могао добрим путем да се до ње довезе. Иако се Броз у њој задржао само сат времена, по његовом кратком боравку добила је и назив Титова вила.
          Издалека делује очувано, али слика унутрашњости је поражавајућа. А пре неколико деценија здање је блистало... Састоји се од великог салона, у којем је остао озидан велики камин, три собе за спавање са купатилима, трпезарије и кухиње, у којој још постоји лифт, и радне собе.
          Из ових просторија покрадени су лустери, теписи, чак је и паркет повађен, као и утичнице за струју, ишчупане су батерије за тушеве... Све је однето, а за њену санацију потребно је много новца. Тај издатак би се сигурно исплатио, јер је и околина виле прелепа. У непосредној близини, уз дуги поплочани тротоар који прати ред светиљки, налазе се кућа за послугу и озидани роштиљ. За разлику од објекта изнутра, широки травњаци око виле су уредно ошишани, ниско шумско растиње је поткресано, и све делује као да ће значајни гости сваког тренутка овде банути.
          А последњи пут, у њој су боравили припадници Војске Југославије, 1999. године. После бомбардовања објекат је остао неупотребљив. Било је речи о томе да ће се вила дати под закуп, како би се преуредила у елитни ресторан, али од те идеје и приче није се даље омакло.

          УЗГАЈАЛИШТЕ ЕВРОПСКОГ ЈЕЛЕНА
          ПОРЕД виле се налази узгајалиште европског јелена. Око 108 хектара прихватилишта ограђено је жицом. На том простору налази се ова врста дивљачи, која већ дуго насељава просторе Фрушке горе.

          СУДБИНА
          ПОСЛЕ НАТО бомбардовања 1999. године, Титова вила остала је напуштена, покрадена и девастирана. А о њеној судбини требало би да одлучи Влада Војводине, у чијој је надлежности.