ПРЕЛИВ | ПРИКЉУЧЕНИЈА | РЕФУЗ СУЗ
67.824 прегледа 4. 3. 2023. Malteški vitezovi, rimokatolički viteški i verski red zvanično se bavi humanitarnim radom. Mnogi ih međutim smatraju za udarnu pesnicu Vatikana. U ovoj emisiji govorimo kakva je njihova veza sa Karađorđevićima i Crnom Gorom.
Су ТАНАСКОВИЋ оставила коментар на "НЕПОЗНАТА СРБИЈА"
10. 7. 2018. Непозната
Србија? То је скривена Србија, скривена с разлогом вишег циља, да не
би доспела у искушење да буде запрљана. Понекад чувамо од очију других
оно што нам је драгоцено, јер у природи човека је да све што види лепо,
одмах му очи искоче и добије неодољиву жељу да то приграби за себе,
да отме од других, од природе, па чак и од саме Лепоте. И кад би могао,
човек би све то прождрао, кријући се да га други не виде, а кад га
обузме осећај сопстевног "поноса и величине", онда сваки срам бива
прекривен одећом лажног гламура, самозадовољства, саможивости, и
само... само... само ЈА. Пред другим светом испољити се, па није важно
ни како. То ЈА је место где нема других људи, нема ни птица, гусеница,
ни мрава, нема шума ни ливада, река, ни океана, нема природе, нема
Бога...
Како открити тај срам испод наслага самољубивости? Зар
није у томе лек за видање рана унутрашњег срца Србије, њене суштинске
вредности коју чине људи?!? Природа нам је већ дата за џаба. Ни то не
видимо, а још мање осећамо. Па како онда осетити човека и скривеног
Бога у њему? Тај Величанствени и Премудри се скрио од људи да би
осетили шта значи чежња за вољењем. Из те чежње израња онај осећај
стида спопственог вида рита и дроња у које смо се обукли. Тако отрцани
шетамо овим светом у безнађу, слепи и глуви за све оно што се заиста
дешава. Па чак, иако сагледамо ствари, не вреди и једну реч изустити,
јер свака би дошла из прљаве посуде нашег дијапазона знања којим само
мислимо да владамо. Објаснити Лепоту није лако, можда је и немогуће, а
камоли реч лепоте пустити из себе. Види, пишем речи, а питам се ко ли то
из мене проговара? Нисам Ја. Моје Ја би само ћутало и патило што нема
довољно дубине да изрази лепоту тог скривеног, која и није са овога
света, која нема речи овога света, нити појавни облик који може да се
објасни, а камоли расцвета у хиљаде боја и утисака...
И та
фотографија натруле крушке само ми буди осећај како смо ми овде случајни
пролазници са малом мисијом, али великим срцем које никада нећемо моћи
открити. И та крушка носи лепоту идеје рађања новог бића кад опадне,
неће нестати само ће је земљица пригрлити, и помоћи да испод тог стабла
на пролеће процвета прва љубичица.
Како скинути те крпе, и
обући нове одоре достојне те прве љубичице? То је наш задатак. Величина
у нама признаје колико смо мали над том идејом ницања мале љубичице.
Мали над природом која скрива од нас своје законитости и изнова нас,
изнова збуњује и у исти мах очарава.
Пре неко вече сам мислила
на тебе, Мирославе, чак започела да пишем неко кратко писамце, али ме
речи нису хтеле. Седим поред отвореног прозора и слушам како киша лије.
Влага клизи низ ову тастатуру, добују удари прстију и ритму пљуска, не
знам ни шта пишем, није ни важно... нека... Можда нека сила тера и мене
на ово чињење. Још нисам дошла ни близу нечињења, где лепота извире.
Понекад чезнем да попијем са тог извора.
Биће унутар света је
најосетљивија тачка, мало, као зрно које тражи нађубрену земљу, и ову
кишу, да га натопи милошћу Божијем, не би ли почело да расте и развија
се... неизбежна је трулеж због црва и ђубрива за плодно тле... оно што
заиста остаје, остаје заувек кривено пред очима света. срце нема очи,
оно је посебан орган унутрашњег вида које је широко и дубоко и
несазнатљиво као васиона...
Поздрав пријатељу
Су*
___
* Видети Ко Бога те молим-Пиши!
Našao na instagramu, fragment
….То је у природи, хоће ли бити
Оно у шта нисте сигурни и никада нећете бити
Оно што се не може поправити и никада неће бити
Оно што нема величину
Está na natureza, será que será
O que não tem certeza, nem nunca terá
O que não tem conserto, nem nunca terá
O que não tem tamanho*
__
Paulo GomesO que será que será
Que andam suspirando pelas alcovas
Que andam sussurrando em versos e trovas
Que andam combinando no breu das tocas
Que anda nas cabeças, anda nas bocas
Que andam acendendo velas nos becos
Que estão falando alto pelos botecos
Que gritam nos mercados que com certeza
Está na natureza, será que será
O que não tem certeza, nem nunca terá
O que não tem conserto, nem nunca terá
O que não tem tamanho
(29. јул 2014)
Имати и немати!
У пензију смо отишли са жељом да се вратимо у наше завичаје и да ... учинимо што можемо (2012)...био је жив отац. Била је жива Ш. ...
А онда се умешала ... као у лошим драмама, трагедијама, deus ex machina - ("неочекиван, вештачки или невероватан лик или силa која се изненада појављује и решава ствар која је до тада била нерешива"; болест, смрт)...и ?
Нећу да се враћам на неостварено, на те куће и имања, што пропадају, међу којима је била и једна, одавно напуштена, кроз чије је двориште текао поточић који никад не пресушује, и на чијим обалама је била не једна него више врба, које су надвисивале околно дрвеће...
И она је умела да прича своју причу, невероватну и трагичну, немогућу приповест о амбисима карпатског дела Србије.... и судбинама низ Дунав...(Трагао сам за аутентичним домаћинством за оснивање "Архива..." сведочанстава о једној другачијој земљи, коју су прилике и илузије - скоро уништиле...)
Бог ми је послао Преокрет, после пролећа 2016. када су у року од неколико месеци преминули - и отац и Ш.
На то се надовезало Биће какво нисам могао ни сањати да постоји - горки дар; искушење или чудо које је могао послати анђео или Бог, да нешто подвуче у мом животу, можда? Јер Бог не чини ништа случајно.
Брзо су прошле тих неколико година - 2016 - 2020, и биле су лековите, као мелем. И о томе бих волео да пишем, јер су прожете заборавом који у себи садржи као мед све оно лепо што су пчеле накупиле на неописивим ливадама постојања. ...
* *
Крајем јула 2023. Пред спавање. Ноћу. Склопио очи и видео – панораму прашуме, непрегледно зеленило, усред кога сам разазнавао врхове дрвећа, црне, осушене, као да их је сунце нагорело одозго; црне пеге усред неописивог зеленила, и помислио – је ли то слика живота, мог или многих других људи, који су живели пре нас; или је то нешто сасвим друго, што је провалило и указало се као цунами, сила великих таласа већих од брда која преплављују Земљу, као један од потопа, којих је било... више него што знамо?(....)
...
НЕИЗРЕЦИВО
* *
* *
Део Бескрајних албума. Претраживао нешто, на јутубу, и одједном нека црнкиња, уметник пева Besame muco.... И сетим се колико је та мелодија плавила - тамо, твој стан. Нисам разумео твој јад. Промашаје и губитке... мирно спавај. Нека те Св. Арханђел Михаило штити...
* *
Каква ветруна!Какво је ово пролеће?
Шта доноси?
КАд се пробудим око пет и онда пребацим прекривач преко главе и чврстоп затворим очи, Навиру нека струјалања, која долазе - може ли се тако рећи? - прштећи као неки пљусак, олуја, ново раздобље; прштања, откинутости... али, ту стајем....
Господин GOOGL мисли на мене и шаље ми фотографије, за које вероватно мисли да би могле да ме подстакну да... не мислим на оно што последњих недеља најчешће мислим....
Да смо такву кућу купили у брдима (смештену крај пута за српски манастир Т). Где човек може имати пар коза, двадесетак кокошака, ћурака, патака; псе и мачке; башту? Шта му више у нашим годинама треба? Заборавио сам и - пар кошница...
Ово небо је из ( претпостављам 2018, јер у том мору фотографија више има оних које је неко други и бољи од мене снимио)... Упркос много чему, оно је ипак лековито, као и добре успомене; вера у.... немогуће.
Ово је можда опет неко други снимио;претпостављам крајем лета 2018?
Господин GOOGL ме шпијунирао (свакодневно) за један подебљи досије...
Не само тај Господин, него и они повереници "дубоке рупе"...
Говорим у шифрама; ко зна шта долази? Време када и фотографије могу бити чак "доказни материјал"? Или цензурисане?
* *
2018.?
* *
Чиније за фарбање јаја? Са траговима фарбе из времена док је била жива наша преминула мајчица (пре више од двадесетак година)....
.....................