ПРЕЛИВ | ПРИКЉУЧЕНИЈА | РЕФУЗ СУЗ
петак, 5. јануар 2018.
четвртак, 4. јануар 2018.
ВИШЕ ОД 1000 ДЕЦЕ НА ТРАДИЦИОНАЛНИМ БОЖИЋНИМ ПРИЈЕМИМА НА БЕЛОМ ДВОРУ
Београд, 4. јануар 2018 – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина и ове године домаћини су традиционалних божићних пријема за више од 1000 деце без родитељског старања.
Деца без родитељског старања, ромска деца, деца избеглице и деца са инвалидитетом, старости од три до дванаест година, из домова и удружења широм Србије, имала су прилику да се радују Божићу заједно са Њиховим Краљевским Височанствима у Белом двору. Његово Преосвештенство Владика моравички г. Антоније објаснио је деци прави смисао Божића и његов значај.
У току дана одржана су три пријема на којима су деца уживала у дивним поклонима и Деда Мразу, аниматорима из ансамбла „Чигра“, као и у музичком програму Хора шабачке епархије „Свети Јован Богослов“.
Дона Секулић, чланица борда директора организације Лајфлајн Чикаго, Даниела Челиковић и др Александра Милићевић, представнице хуманитарне организације Лајфлајн Њујорк, као и Наташа Давидов, члан борда Лајфлајн Велика Британија, помагале су Њиховим Краљевским Височанствима приликом поделе поклона деци.
Ови пријеми не би били одржани без велике помоћи хуманитарне организације Лајфлајн Чикаго, која ради под покровитељством Њ.К.В. Принцезе Катарине као и бројних донатора, међу којима су амбасада Мјанмара, компаније Марбо, компаније Пепсико, Цхунга Лунга, Могyи, СТР Врабац, Балон Центар, Кока-Кола, Мегапласт, Пекара „30“, као и међународне школе гимназија „Милена Павловић Барили“, Међународне школе у Београду, Британске међународне школе у Београду, Руске школе, Прима Интернатионал школе, Немачке школе Беорад, Брук Хил међународне школе.
Њихова Краљевска Височанства захваљују свим донаторима који су помогли да и ове године буду одржани пријеми за децу и сви заједно им улепшају празник.
петак, 11. август 2017.
Једна фотографија... / Белатукадруз
####### ..
..
Захваљујући албумима слика (чувају се у тзв. првој соби - соби мог рођења), налетео сам на једну од фотографија из осамдесетих година двадесетог века. Тако је изгледало тзв. прво двориште са баштом (сада већ покојних Михаила и Наталије Лукић, наших родитеља). Михаило је деведесетих година минулог века бетонирао цело прво двориште, оно испред Велике магазе. На овој слици се види, како је то двориште изгледало, пре бетонирања. Тада је постојала само бетонска стаза оивичена редом шимшира. Сада је читаво двориште бетонирано и изгледа сасвим другачије (виноград и башта су остали само у доњем делу дворишта), остало је бетон, који у дане тзв. лициферских афричких или харповских климатских експеримената кад се усија зна да подигне температуру и на 70 степени... На месту, у горњем делу дворишта испред саме Вел. магазе где се види јела (која се осушила) данас је изникла дивља трешња, која ове године није стигла ни да процвета...Тамо на тој слици, испод лукова магазе, види се лице мог млађег брата, али не баш сасвим јасно... Фотографије треба чувати, јер су много верније од памћења и одлично пркосе забораву... (Крајем јула 2017, Мишљеновац)
..
Захваљујући албумима слика (чувају се у тзв. првој соби - соби мог рођења), налетео сам на једну од фотографија из осамдесетих година двадесетог века. Тако је изгледало тзв. прво двориште са баштом (сада већ покојних Михаила и Наталије Лукић, наших родитеља). Михаило је деведесетих година минулог века бетонирао цело прво двориште, оно испред Велике магазе. На овој слици се види, како је то двориште изгледало, пре бетонирања. Тада је постојала само бетонска стаза оивичена редом шимшира. Сада је читаво двориште бетонирано и изгледа сасвим другачије (виноград и башта су остали само у доњем делу дворишта), остало је бетон, који у дане тзв. лициферских афричких или харповских климатских експеримената кад се усија зна да подигне температуру и на 70 степени... На месту, у горњем делу дворишта испред саме Вел. магазе где се види јела (која се осушила) данас је изникла дивља трешња, која ове године није стигла ни да процвета...Тамо на тој слици, испод лукова магазе, види се лице мог млађег брата, али не баш сасвим јасно... Фотографије треба чувати, јер су много верније од памћења и одлично пркосе забораву... (Крајем јула 2017, Мишљеновац)
Пријавите се на:
Постови (Atom)