У СРБИЈИ у овом тренутку "оперише" између 100 и 150 агената, који за потребе својих земаља свакодневно, јавно или тајно, прикупљају информације! Од 20 најјачих обавештајних агенција, колико их је активно у нашој земљи, "најагилније" су свакако немачка (БНД), енглеска (МИ 6), као и агенција Сједињених Америчких Држава (ЦИА), али је све више оних са Блиског истока, из Ирана и Турске, али и са територије Космета. Овако, за "Новости" после хапшења Чеде Чоловића (57), пензионисаног официра ВСК који је у нашој земљи шпијунирао за Хрвате, говоре искусни српски обавештајци. Према њиховим оценама, у Србији, поред Хрвата, посебно "истражују" и Словенци и Босанци.
          Некадашњи цивилни и војни безбедњаци, процењују да би хватање агента хрватске обавештајне службе могао да буде почетак одмотавања ланца тоталне шпијунаже на Балкану, али и да Чоловић својим деловањем није могао да угрози систем безбедности Србије, с обзиром на то да он очигледно није имао приступ информацијама о виталним интересима наше земље.
          - Хрватске агенте у Србији тренутно свакако занима војна вежба српских и руских снага, која би требало ускоро да се одржи на локацији близу Хрватске - каже за наш лист Божидар Спасић, бивши оперативац Државне безбедности - Шпијуни из земаља насталих распадом бивше СФРЈ, пре свих Хрватске, БиХ и Словеније, у свакодневном су контакту са својим обавештајним службама. Ради се о људима који су некада живели на територијама ових земаља
          , или у пограничним местима.
          Бивши шеф Војно-безбедносне агенције Момир Стојановић сматра да је хапшење Чеде Чоловића "охрабрујуће", јер је прво у последњих 15 година и да је доказ да је опредељење наших служби да буду доследне у свом раду.
          "РЕГРУТИ"САРАДНИЦИ обавештајних служби задужени за терцијалне информације регрутују се на различите начине. Кључни фактор приликом избора јесте њихов капацитет за обавештајни рад. - То укључује познанства, кретање међу људима који би потенцијално могли да буду безбедносно занимљиви, као и невидљивост за контраобавештајни рад супарничке службе - истичу српски безбедњаци.
          - Познато је, још од Другог светског рата, да Хрватска обавештајна служба тесно сарађује са Немачком службом (БНД), која је код нас веома активна - каже Стојановић. - У жижи интересовања свакако су наоружавање армије, распоред војних снага, као и активности Руског хуманитарног центра у Нишу...
          И други саговорници "Новости", упућени у рад обавештајних служби у Србији и региону, кажу да ово хапшење не представља праву "филмску" шпијунажу, којом се баве професионални обавештајци, већ се радило о теренском прикупљању информација тзв. терцијалног карактера. Оне, иако нису прворазредне државне тајне, зависно од коришћења, могу у великој мери да утичу на односе између држава.
          - Чоловићев задатак је, највероватније, био да прослеђује личне информације о вишим официрима и људима који су познати хрватским обавештајним структурама - објашњава саговорник "Новости" који је инсистирао на анонимности. - Он је то чинио остварујући свакодневне контакте са овим особама, њиховим пријатељима и члановима породица. Реч је о наизглед баналним информацијама попут адреса становања, брачног статуса, учесталости путовања у иностранство...
          КРУГ САРАДНИКА
          СВАКА обавештајна служба има на располагању круг сарадника, удаљених од истинског обавештајног рада. Њихов задатак је, указују наши саговорници, да прикупљају информације које на први поглед немају блиске везе са актуелном државном политиком земље за коју раде.