ПЕТ ГОДИНА ОД

ПЕТ ГОДИНА ОД
ХВАЛА, Mr Googl!

Тзв. МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ ЛИНИЈЕ - Књижара на ваздушним колосецима



четвртак, 2. март 2023.

Најбољи тренуци марта 2017.

 

Наша мајчица је преминула у првој половини 2002. године. Наш отац - Михаило, четрнаест година доцније, првих дана 2016. године. био сам већ у пензији и отишао сам на село, овде, да удахнем живот кући у којој сам рођен. Виноград (калем) испред куће је био очуван, а у башти су цветали цветови које је већ у своје време засадила наша вредна мајчица. У сваком згодном куту је посадила - зумбуле, зеленкаде, ђурђевак, и Божур близу главне капије, испод дуњаца, крај бетонског плота, који су поставили мајстори из једног великог села близу Пожаревца, вредни и побожни људи, који су исто таквом оградом оградили нашу сеоску порту...Дакле, тих првих дана марта, падала је и  прва годишњица Михаиловог одласка; споменик, сличан мајчином, већ је био постављен. Бише на том месту није било слободног простора за нова укопавања.... Обележили смо годишњицу како наши сељаци то раде већ стотинама година, "дали смо годину" Михаилу... 

 

 

Џезвалије су већ биле процветале, око 13. марта. Спавао сам у једној од доњих соба, према путу, и чим бих се пробудио, могао сам да видим тзв. Америчко дрво (семе или пелцаре је донела из Њујорка, наша млада и лепа Кума, са којом смо били и по очевој фамилији и по мајчиној у двоструком сродству); мајка је то засадила уз ограду од цигле са унутрашње стране, као и плави јоргован. Отац - крушке лимунке и једну тзв. шљиву "бугарку", које су брали комшије (као и дуњце, - боље него да пропадну). Док је мајка била жива, домаћинство је имало топлину, привлачност; било је перади у другој авлији, коза, крава, све док нашег оца нису намамили транзициони банкари (Дафина и Језда), да прода краве и уложи у преварантску кулу од карата; хошштаплерско предузеће Милошевићевог периода; и од тада је кренуло неко друго доба, и раздобље које се поклопило са лаганим и видљивим  знацима пропадања српске државе. Будили су нас петлови, знак да је кућа жива; мутаве руске патке; ћурани и ћурке... Све је то нестало после мајчине смрти, па и седам стабала дуњаца уз јужну ограду прве авлије, које је Михаило после неколико година, посекао. "Јер ви ретко долазите, а те дуње опадну и покупе их други;који не умеју да кажу ни хвала; или се покваре и базде; и ја овако са душом у носу морам да то гурам на колицима доле испод пруге..."


 Салаш крај Пека је био на добром месту, ограђен; али запуштен. Трешњу у близини су напали бела лоза, павит; детлићи. Отац је уступао неко време салаш и ливаду вредним људима; али су ти људи временом, дхватили, да је боље да одржавају и обнављају своје; неки не сви. Већина је гледала како да се, уз помоћ неке од нових партија, и службице у општинском, окружном или неком већем месту, склоне и спасу од дажбина наваљених од српске државе на сељака. И тако су се најбоље ливаде и њиве крај саме реке из године у годину претварале у ледину, или продавале по мизерним ценама...

Појавили су се и опасни авантуристи млађи људи - шумокрадице, и кренули да пљачкају што стигну под окриљем ноћи... 


Преко реке, наспрам салаша, имали смо дупло већи посед (још увек га имамо!) на самој обали, преко ноћи су нам однели 4 багрема; по пањевима се види да су били чувани, стари преко тридесетак година. А онда им и то није било доста, оборили су и три бреста који су гранама дотицали небо; ти брестови су напредовали после поплава, нарочито оне из 2014., као да из воде расту; брже од топола. - И - мислите ли да су их шумари пронашли - е, онда се грдно варате. Идите, изјутра, испред било које шумске управе, кад шумари долазе на посао; и дискретно осмотрите, каквим колима шумари долазе на посао. И све ће вам се казати, ако уз то имате и мало бибера у глави.

Полиција, изгледа, није надлежна да лови сеоске шумокрадице; има преча посла?

Наравно, да то нису најбољи тренуци 2017. године. И наравно да ће корупција вешто сакрити много тога. 

По дану. Скупљали чахуре , пробијали се кроз густиш континенталне прашуме, као зверке. Тражећи - кога врага? Зверке траже место за парење, а ми смо се препуштали сањаријама и лажима политичких партија које су ницале као печурке, које су имале подршку оних који у нормалним државама такве дружине хапсе по кратком поступку.

............................

............................



Нема коментара:

Постави коментар